2016/03/29

Crtanje sprejem: Novosadski umetnik koji je osvojio Evropu


Aleksandar Savanović, ulični umetnik iz Novog Sada, kao i pripadnici njegove generacije u čitavoj Srbiji, tokom devedesetih godina prošlog veka živeo je i preživljavao onako kako je znao i umeo, a ponajviše onako kako je morao. Onda je, sa navršenih 27, pred sebe, kako kaže, postavio “jednostavan” izbor: “Ili ću doveka životariti, ili ću život živeti.” Bez mnogo razmišljanja, odabrao je ovo drugo. Danas iza sebe ima hiljade pređenih kilometara diljem Evrope, desetine gradova koje već odavno doživljava kao svoje, te pregršt prijatelja i poznanika u svakom ćošku kontinenta. I, naravno, iskustvo koje se nikakvim novcem ne može kupiti. A sve to zahvaljujući četkicama, bojama i sprejevima, koji su tokom poslednje dve decenije njegov jedini prtljag.

- Jednostavno nisam mogao da se pomirim sa tim da živim u kavezu, jer sam znao koliki je svet. Onda sam sasvim slučajno, zahvaljujući tome što sam kamerom snimao jednu matursku ekskurziju, posetio Španiju. Čim sam je video, znao sam da se moram tamo vratiti. I znao sam da je stalno putovanje sve što od života želim – priča Aleksandar za Luftiku.


Nedugo nakon povratka sa pomenute ekskurzije, pojavio se u Ambasadi Španije, uprkos činjenici da dobijanje vize nije bio nimalo jednostavan zadatak. No, sreća prati hrabre.

- Ja nisam imao pojma da su za vizu potrebni svi ti papiri, jer mi je za prethodno putovanje sve sredila škola. Došao sam u Ambasadu i tamo video ljude sa gomilom spremljenih dokumenata. Ja sam imao samo pasoš i ličnu kartu. Možda baš zbog te moje naivnosti, zapao sam za oko jednoj službenici, Karmen. Sklonila me je u stranu i rekla da sačekam. Posle deset minuta vratila se s mojim izviziranim pasošem – seća se Aleksandar.
- Uprkos tome što se za Evropu često može čuti da je “kulturnija”, “civilizovanija”, ja sam odavno shvatio da je, ipak, dobro biti Balkanac. Jer Balkanac je, bez obzira na sve negativne predstave, i dalje sinonim za čoveka. A čovek je, pogotovo u današnjoj Evropi, prilično deficitarna roba. Trudio sam se da tu našu ljudskost pronesem kroz sve gradove i sve države u kojima sam boravio. I mislim da sam u tome uvek uspevao. 

Već nakon nekoliko dana, ukrcao se u avion za Barselonu. Osim avionske karte, sa sobom je imao i “basnoslovnih” 40 nemačkih maraka. To ga nije brinulo. Najpre se smestio u Ljoret de Mar, gde je, prilikom prethodnog puta upoznao menadžera jednog lokala. On ga je zaposlio na bandži-džampingu, koji mu je omogućio neverovatnu zaradu od 150 do 200 nemačkih maraka dnevno.

- Da mi je koji dan ranije neko dao papir na kome bi trebalo da napišem šta bih voleo da mi se desi, ne bih umeo tako da izmaštam – priča ovaj avanturista.


Ubrzo je upoznao Novosađanina Duleta Živkovića – Dronjka, koji je na ulici slikao sprejevima. Budući da je i sam odmalena voleo slikarstvo, brzo je, kako kaže, naučio zanat. Od tada, njegov život je neprekidno putovanje, a ulica jedina “kancelarija”. I ne žali se. Naprotiv.

- Ulica je za mene svet. Svaki grad ima svoju priču, svaki čovek koga sretnem ima svoju priču. Ja više ni sam ne znam koliko sam ih upoznao. I ulica, i gradova, i ljudi. A to je najveće bogatstvo koje mogu da zamislim. Bogatstvo koje nikada ne bih mogao sebi da priuštim, da sam radio neki “normalan” posao. Jer, kad se sve sabere i oduzme, jedino sloboda je ono čovekovo što nema cenu. I znam da čovek može biti srećan samo ako je slobodan. I zdrav, naravno. Zdravlje čuvam koliko mogu, ali slobodu nikome i ni za šta ne dam – priča Aleksandar.

Sezona mu je, kaže, počela u martu, upravo ovih dana, kada će se najpre otisnuti u jedan zabačeni skandinavski gradić. Nakon toga će lunjati Evropom, kako ga već put nanese, da bi leto, već tradicionalno, proveo na Tasosu, gde mu se redovno pridružuju i supruga i dvoje dece. I ni za čim, kaže, ne žali, i ništa ne bi menjao. Skita i slika. A to je, veli, upravo onaj san koji je sanjao.


- Preko zime se malo primirim, ali već od marta ceo svet je moj. I ne bih bez tog skitanja umeo da zamislim život. Skitanje je postalo moj krvotok. Da me neko stavi u kancelariju, makar i za ogromnu platu, ja bih jednostavno uvenuo, znam to. Bilo je, naravno, i teških dana, ali ja sam znao da će oni proći. Jer, čoveku se dešava ono što sam prizove. Ja sam uvek prizivao dobre stvari, i one su mi se i dešavale. Slobodan sam i srećan. Više mi od života ne treba. Ja sam zadovoljni gusar koji plovi morima i drumovima. Samo što nikome ne otimam, već sve stvorim radom. I u tom radu uživam – kaže ovaj lutajući umetnik.

Pročitajte tekst o tragičnom kraju jednog od najvećih uličnih umetnika

2016/02/17

Šta Novom Sadu nedostaje da bude značajnija turistička destinacija?



Petrovaradinska tvrdjava / http://www.aleksandarmilutinovic.com/
Novi Sad je nedavno proglašen za sedmu najbolju destinaciju u Evropi. Posle početnog talasa oduševljenja trebalo bi razmišljati kako unaprediti svoje šanse, bez obzira na to šta mislite o rezultatima glasanja, ali 300.000 ljudi je reklo svoje.
Bogata istorija i preplitanje stilova i kultura svakako su odlična polazna tačka za turizam, ali budimo iskreni – to nije dovoljno. Uostalom, cilj bi trebalo da bude i da turisti, jednom kada dođu u Novi Sad, požele da se vrate i ostave još više svog evropskog (ili domaćeg) novca u gradskoj kasi. Neće svi da se vrate nakon što ih je opljačkao taksista koji radi na divljaka, koji misli da je potpuno prihvatljivo da za vožnju od centra grada do Petrovaradinske tvrđave nekom “smotanom Britancu” uzme 50 evra ili više.
Da, da složićete se, to je svakako veliki problem koji ne utiče samo na turizam već i na finansijske prilike JGSP-a, ali ne vidimo da se nešto radi po tom pitanju. Ne da ja imam ideju kako to iskoreniti, ali mislim da postoje ljudi koji su plaćeni da rešavaju takve probleme.

Letnji turizam / http://fotografijeputovanja.blogspot.rs/
Osim toga, prihvatanje svetskog trenda restauracije fasada po turistički zanimljivim delovima zgrada ne bi bila najgora stvar koja može da zadesi Novi Sad. Grad Beograd je 2014. godine predstavio projekat restauracije fasada zgrada od kulturno-istorijskog značaja, zašto ne bi i Novi Sad uradio nešto slično? U centru, a i u okolini ima toliko lepih zgrada, koje bi doprinele ostavljaju boljeg utiska generalno. U krajnjem slučaju, vremenom će stvari postajati gore pa će kasnije takav poduhvat iziskivati više posla, samim tim i više novca. Možda zvuči nebitno kako stare zgrade izgledaju, ali na detaljima je važno raditi. Mislite da male bronzane statue u na primer Budimpešti i Bratislavi, koje vire iz šahti ili samo tako stoje i poziraju s turistima imaju neku drugu poentu? Treba raditi i na velikim stvarima, ali i simpatičnim detaljima, polazeći od estetike. Ulaganje u pločnike u vidu zamene ispucalih klizavih pločica u centru grada, moglo bi da prođe kao primer dobre prakse takođe.
Osim toga, zanimljive građevine, spomenici od istorijskog značaja bi trebalo da imaju posebno osvetljenje. Sama bandera nije dovoljna. I nije decembar jedini mesec kada bi centar grada trebalo malo više da sjaji. Novi Sad je predivan grad, zašto ne bi bio podjednako lep i noću?

Slikar ispod Petrovaradinske tvrdjave
Slika novosadskog turizma - http://fotografijeputovanja.blogspot.rs/
 U okviru turističke ponude Novog Sada pored pešačkih tura, postoji i razgledanje Novog Sada iz vazduha što je zaista zanimljiva iskorak u prestavljanju grada, ali ne mogu baš svi priuštiti takav užitak. Pola sata u vazduhu košta oko 65 evra plus troškovi prevoza do čenejskog aerodroma. Možda ne bi bila loša ideja napraviti neke slične biciklističke ture. Novi Sad se ponosi svojim biciklističkim stazama, te bi bilo dobro napraviti neku zanimljivu biciklističku putanju za sportski orijentisane turiste, sa ključnim mestima koje treba posetiti.
Takođe, Novi Sad je grad na Dunavu, a promovisanje turističkog krstarenja odigralo bi značajnu ulogu u iskorišćavanju potencijala koje grad ima da ponudi i odlično se pokazalo u drugim gradovima koji imaju tu sreću da su izgrađeni na plovnoj reci. Turisti vole brodove, ubacite tu još i neko vino i ručak i eto zanimljivog načina da se Tvrđava, mostovi i grad vide iz drugačije perspektive.

Vatromet za turistički spektakl / foto: Đorđe Aćamović
Mnogi ne vide naročit značaj u informativnim pločama, ali te ploče od jednog običnog grada prave muzej na otvorenom. Ukoliko mi sami ne dajemo značaj za naš grad važnim istorijskim činjenicama, niko drugi neće. Osim toga, zanimljivi detalji postaju još zanimljiviji ukoliko im date kontekst. Na primer, informativna ploča dobro bi našla svoju poentu ispod topovskog đuleta u fasadi zgrade u Dunavskoj ulici koje tu stoji već 167. godina.
I za kraj, sve mi se čini da se naš lepi grad ne promoviše dovoljno na društvenim mrežama. Na primer, Instagram profil ima samo nešto više od 4.500 pratilaca i manje od 200 postova. Postoje razni načini kako unaprediti to – od pravljenja sajta zanimljivog imena (sa hashtag-om #visitns) gde bi oni koji su posetili Novi Sad kačili svoje fotografije i pisali iskustva do deljenja nagrada i raznih anketa. Ima prilika, samo ih treba iskoristiti.

2015/11/13

Fruškogorski manastiri, putovanje koje ne prestaje



Ukoliko želite da uživate u lepim pejzažima i saznate više o srpskoj istoriji, treba da posetite Frušku goru i manastire koji su na njoj izgrađeni. Ovde ih ima 16. Ovo je pravo mesto za ljubitelje umetnosti, pošto su ovi manastiri poznati po svojoj arhitekturi i jedinstvenom slikarstvu. Ovde su pobrojani neki fruskogorski manastiri i kako stici do njih.
Krušedol
Krusedol Monastery, Aleksandra Jokic | Dreamstime
Manastirski kompleks se nalazi u jugoistočnom delu planine, severno od Prnjavora i sela Krušedol. U Krušedolu se nalazila bogata riznica, ali je za vreme Drugog svetskog rata opljačkana. Ovo mesto je jedno vreme služilo i kao dom za decu. U manastiru su sahranjene brojne značajne ličnosti iz srpske istorije: jedan car, jedan patrijarh Srpske pravoslavne crkve i jedan kralj.
Mala i Velika Remeta
Manastir Velika Remeta je smešten na putu Beograd-Novi Sad. Za osnivanje ovog manastira vezuju se brojne legende, ali niko ne zna kada je on zaista nastao. Mala Remeta je smeštena u južnom središnjem delu Fruške gore.
Vrdnik
Ravanica monastery, Slasta20 | Dreamstime
Manastir Vrdnik ili Sremska Ravanica će vam dah oduzeti zbog rezbarenih ikone, pogotovo Carske dveri i Bogorodičin tron. U Ravanici je smešten deo moštiju kneza Lazara, poznatog srpskog srednjovekovnog vladara, i svetinje sa Hristovog groba.
Grgeteg
Dok budete šetali južnim obroncima Fruške gore, primetićete i manastir Grgeteg. Njega  je osnovao srpski despot Vuk Grgurević, poznatiji kao Zmaj Ognjeni, kako bi njegov slepi otac mogao tu da živi. Svratite i pogledajte predivne ikone koje je naslikao poznati srpski slikar Uroš Predić.
Staro i Novo Hopovo
Novo Hopovo monastery , Lunja87 | Dreamstime
Manastir na Fruškoj gori koji ćete verovatno najlakše pronaći je Novo Hopovo. Smešten je na južnim obroncima Fruške gore, a  udaljen je samo stotinak metara od magistralnog puta Ruma - Novi Sad. Neke od najznačajnijih nacionalnih, ali i balkanskih freski su u ovom manastiru. Ikonostas je delo  najznačajnijeg srpskog baroknog slikara Teodora Kračuna. Ukoliko nastavite razgledanje planine, dva kilometra dalje, naići ćete na Staro Hopovo.
Tu su još i fruškogorski manastiri Privina Glava , Divša, Rakovac, Kuveždin, Petkovica, Šišatovac i Bešenovo. Bilo da se odlučite na jednodnevni izlet ili na vikend turu, ovo putovanje će vam približiti istoriju Fruške gore.