Šta Novom Sadu nedostaje da bude značajnija turistička destinacija?

Petrovaradinska tvrdjava / http://www.aleksandarmilutinovic.com/

Novi Sad je nedavno proglašen za sedmu najbolju destinaciju u Evropi. Posle početnog talasa oduševljenja trebalo bi razmišljati kako unaprediti svoje šanse, bez obzira na to šta mislite o rezultatima glasanja, ali 300.000 ljudi je reklo svoje.

Bogata istorija i preplitanje stilova i kultura svakako su odlična polazna tačka za turizam, ali budimo iskreni – to nije dovoljno. Uostalom, cilj bi trebalo da bude i da turisti, jednom kada dođu u Novi Sad, požele da se vrate i ostave još više svog evropskog (ili domaćeg) novca u gradskoj kasi. Neće svi da se vrate nakon što ih je opljačkao taksista koji radi na divljaka, koji misli da je potpuno prihvatljivo da za vožnju od centra grada do Petrovaradinske tvrđave nekom “smotanom Britancu” uzme 50 evra ili više.

Da, da složićete se, to je svakako veliki problem koji ne utiče samo na turizam već i na finansijske prilike JGSP-a, ali ne vidimo da se nešto radi po tom pitanju. Ne da ja imam ideju kako to iskoreniti, ali mislim da postoje ljudi koji su plaćeni da rešavaju takve probleme.

Letnji turizam / http://fotografijeputovanja.blogspot.rs/

Osim toga, prihvatanje svetskog trenda restauracije fasada po turistički zanimljivim delovima zgrada ne bi bila najgora stvar koja može da zadesi Novi Sad. Grad Beograd je 2014. godine predstavio projekat restauracije fasada zgrada od kulturno-istorijskog značaja, zašto ne bi i Novi Sad uradio nešto slično? U centru, a i u okolini ima toliko lepih zgrada, koje bi doprinele ostavljaju boljeg utiska generalno. U krajnjem slučaju, vremenom će stvari postajati gore pa će kasnije takav poduhvat iziskivati više posla, samim tim i više novca. Možda zvuči nebitno kako stare zgrade izgledaju, ali na detaljima je važno raditi. Mislite da male bronzane statue u na primer Budimpešti i Bratislavi, koje vire iz šahti ili samo tako stoje i poziraju s turistima imaju neku drugu poentu? Treba raditi i na velikim stvarima, ali i simpatičnim detaljima, polazeći od estetike. Ulaganje u pločnike u vidu zamene ispucalih klizavih pločica u centru grada, moglo bi da prođe kao primer dobre prakse takođe.

Osim toga, zanimljive građevine, spomenici od istorijskog značaja bi trebalo da imaju posebno osvetljenje. Sama bandera nije dovoljna. I nije decembar jedini mesec kada bi centar grada trebalo malo više da sjaji. Novi Sad je predivan grad, zašto ne bi bio podjednako lep i noću?

Slika novosadskog turizma - http://fotografijeputovanja.blogspot.rs/

 U okviru turističke ponude Novog Sada pored pešačkih tura, postoji i razgledanje Novog Sada iz vazduha što je zaista zanimljiva iskorak u prestavljanju grada, ali ne mogu baš svi priuštiti takav užitak. Pola sata u vazduhu košta oko 65 evra plus troškovi prevoza do čenejskog aerodroma. Možda ne bi bila loša ideja napraviti neke slične biciklističke ture. Novi Sad se ponosi svojim biciklističkim stazama, te bi bilo dobro napraviti neku zanimljivu biciklističku putanju za sportski orijentisane turiste, sa ključnim mestima koje treba posetiti.

Takođe, Novi Sad je grad na Dunavu, a promovisanje turističkog krstarenja odigralo bi značajnu ulogu u iskorišćavanju potencijala koje grad ima da ponudi i odlično se pokazalo u drugim gradovima koji imaju tu sreću da su izgrađeni na plovnoj reci. Turisti vole brodove, ubacite tu još i neko vino i ručak i eto zanimljivog načina da se Tvrđava, mostovi i grad vide iz drugačije perspektive.

Vatromet za turistički spektakl / foto: Đorđe Aćamović

Mnogi ne vide naročit značaj u informativnim pločama, ali te ploče od jednog običnog grada prave muzej na otvorenom. Ukoliko mi sami ne dajemo značaj za naš grad važnim istorijskim činjenicama, niko drugi neće. Osim toga, zanimljivi detalji postaju još zanimljiviji ukoliko im date kontekst. Na primer, informativna ploča dobro bi našla svoju poentu ispod topovskog đuleta u fasadi zgrade u Dunavskoj ulici koje tu stoji već 167. godina.

I za kraj, sve mi se čini da se naš lepi grad ne promoviše dovoljno na društvenim mrežama. Na primer, Instagram profil ima samo nešto više od 4.500 pratilaca i manje od 200 postova. Postoje razni načini kako unaprediti to – od pravljenja sajta zanimljivog imena (sa hashtag-om #visitns) gde bi oni koji su posetili Novi Sad kačili svoje fotografije i pisali iskustva do deljenja nagrada i raznih anketa. Ima prilika, samo ih treba iskoristiti.

 Aleksandra Aleksić - http://call-minnie.blogspot.rs/, www.luftika.rs

Fruškogorski manastiri, putovanje koje ne prestaje

Ukoliko želite da uživate u lepim pejzažima i saznate više o srpskoj istoriji, treba da posetite Frušku goru i manastire koji su na njoj izgrađeni. Ovde ih ima 16. Ovo je pravo mesto za ljubitelje umetnosti, pošto su ovi manastiri poznati po svojoj arhitekturi i jedinstvenom slikarstvu. Ovde su pobrojani neki fruskogorski manastiri i kako stici do njih.

Krušedol

Krusedol Monastery, Aleksandra Jokic | Dreamstime

Manastirski kompleks se nalazi u jugoistočnom delu planine, severno od Prnjavora i sela Krušedol. U Krušedolu se nalazila bogata riznica, ali je za vreme Drugog svetskog rata opljačkana. Ovo mesto je jedno vreme služilo i kao dom za decu. U manastiru su sahranjene brojne značajne ličnosti iz srpske istorije: jedan car, jedan patrijarh Srpske pravoslavne crkve i jedan kralj.

Mala i Velika Remeta

Manastir Velika Remeta je smešten na putu Beograd-Novi Sad. Za osnivanje ovog manastira vezuju se brojne legende, ali niko ne zna kada je on zaista nastao. Mala Remeta je smeštena u južnom središnjem delu Fruške gore.

Vrdnik

Ravanica monastery, Slasta20 | Dreamstime

Manastir Vrdnik ili Sremska Ravanica će vam dah oduzeti zbog rezbarenih ikone, pogotovo Carske dveri i Bogorodičin tron. U Ravanici je smešten deo moštiju kneza Lazara, poznatog srpskog srednjovekovnog vladara, i svetinje sa Hristovog groba.

Grgeteg

Dok budete šetali južnim obroncima Fruške gore, primetićete i manastir Grgeteg. Njega  je osnovao srpski despot Vuk Grgurević, poznatiji kao Zmaj Ognjeni, kako bi njegov slepi otac mogao tu da živi. Svratite i pogledajte predivne ikone koje je naslikao poznati srpski slikar Uroš Predić.

Staro i Novo Hopovo

Novo Hopovo monastery , Lunja87 | Dreamstime

Manastir na Fruškoj gori koji ćete verovatno najlakše pronaći je Novo Hopovo. Smešten je na južnim obroncima Fruške gore, a  udaljen je samo stotinak metara od magistralnog puta Ruma - Novi Sad. Neke od najznačajnijih nacionalnih, ali i balkanskih freski su u ovom manastiru. Ikonostas je delo  najznačajnijeg srpskog baroknog slikara Teodora Kračuna. Ukoliko nastavite razgledanje planine, dva kilometra dalje, naići ćete na Staro Hopovo.

Tu su još i fruškogorski manastiri Privina Glava , Divša, Rakovac, Kuveždin, Petkovica, Šišatovac i Bešenovo. Bilo da se odlučite na jednodnevni izlet ili na vikend turu, ovo putovanje će vam približiti istoriju Fruške gore.

Also in English

Lice i naličje ulice Laze Telečkog

© Aleksandar Milutinović

Ulica Laze Telečkog, nazvane po poznatom pozorišnom glumcu i reditelju, uglednom članu Srpskog narodnog pozorišta, do početka aktuelnog veka bila je "tek jedna u nizu" gradskih centralnih ulica, smeštenih u starom jezgru Novog Sada. Dakako, i ranije je plenila svojom neobičnošću, ušuškanošću, arhitekturom, toplinom. Ipak, ono što će njen život drastično promeniti jeste nekoliko lokala i pabova koji su se ovde "naselili", a koji će munjevito privući sve veći broj Novosađana i posetilaca sa strane. Marta's pub, London, Kaktus, Lazino tele, Cuba libre neka su od mesta koja su u ovoj uzanoj uličici otvorila jedno sasvim novo poglavlje.

Maltene preko noći, Laze Telečkog je postala nešto kao već pomalo zaboravljeni korzo, mesto na kom se šetači susreću, sudaraju, čavrljaju, prepričavaju svoje radne nedelje i školske dane. Što u baštama klubova, što na ulici, sa konzervom piva u ruci, s nogu. A svud okolo dobra muzika i neretko žive svirke. Kao u "starim, dobrim danima", rekli bi nostalgičari. 

© Aleksandar Milutinović

 U "stare, dobre" uspomene koje je ulica Laze Telečkog iznova probudila svakako spadaju i oni vremešniji stanari sa spratova, kojima vazda smeta ista ta muzika i smeh što puca na sve strane. Onda su, nažalost, kako to veli muzičar, "došle devedesete". I to ne devedesetih, kad im je vreme bilo, već na izmaku prve decenije 21. stoleća.

Ulicu Laze Telečkog počeli su da "napadaju" stakleni lokali, "nabudžene" bašte, turbo-folk što trešti iz zvučnika, kičasto (raz)odevene devojke, momci kratkih frizura i kratkih fitilja. Samu ulicu Novosađani, što u šali, što sa setom, sve češće krste sa "Budva", nova "dolina sponzoruša" ili kakvim drugim pežorativnim imenom, imenom svega onoga od čega je Laze Telečkog u svojim začecima upravo predstavljala utočište i sklonište. Bezmalo da ne prođe vikend, a da u nekom od "novih" lokala ne sevnu pesnice, noževi, flaše, pa i pucnjevi. Oni fatalni, tragični.

© portal Laze Telečkog

Ako je nekoć bilo teško razumeti džangrizave bake kojima smeta kada im pod prozorom sve "puca od smeha", sada ih bar nije teško shvatiti. Pucati od smeha i pucati iz "utoka" svakako nisu nimalo srodne stvari. Oni koji su se ovde nekada sklanjali sada i sami odavde beže.

Svejedno, uspeva Laze Telečkog svojim šarmom i dalje da privuče svet, mlađi smenjuju starije, "divlji" smenjuju "pitome". I još se u nekoliko lokala čuje dobra muzika, dobra svirka, pesma i smeh. Pogotovo za letnjih dana, kada Exit u Novi Sad dovede gomile "razuzdanih" dečaka i devojčica iz čitavog sveta, koji se, kao po komandi, bezmalo svi ovde sjate, da dan budni i "ludi" potroše, pa da ga kasnije, s mrakom, nastave pod svetlima Tvrđave.

© Aleksandar Milutinović

Dakako, neizbežan giros, pljeskavice, ćevapčići i ražnjići iz nekoliko restorančića i kioska brze hrane, smeštenih u donjem delu ulice, tu su tek da ih budnijima i sitijima održe. I sve, pomislio bi čovek u tim danima, može opet biti "kao pre". I bude. Dok, nažalost, neko od onih "kratkih" momaka opet ne potegne za pesnicom, nožem, pištoljem...

http://www.luftika.rs/