Jezero Bešenovo - biser prirode

Suočeni sa ekonomskom krizom, sve manje građana Srbije odlazi na letovanje, a plaže na Dunavu, Adi, Moravi ili Drini postaju sve popularnije, uređenije i pune kupača. Novosađani ali i stanovnici okolnih mesta spas od visokih temperatura uglavnom pronalaze na Štrandu ili drugim plažama na Dunavu. Međutim, u poslednje vreme, sve više automobila sa novosadskim tablicama upućuje se ka Beočinu. Upravo ovde, u blizini Bešenovačkog Prnjavora, malog mesta na obroncima Fruške gore, na svega tridesetak kilometara od Novog Sada, nalazi se nesvakidašnja oaza nastala saradnjom čoveka i prirode. Reč je o jezeru koji meštani često zovu Beli kamen ili jednostavno, Bešenovo. 

Prvobitno rudarski kop iz kojeg je izvlačena ruda lapor, danas jezero azurne boje, oivičeno belim kamenom. Tek poneki strmi prilaz vodi podseća na dane kada je ovo jezero bilo prava planinska rupa. Nakon iskopavanja rude, cementara je prepustila prirodi da uradi ono što najbolje zna. Ružan prizor i provalija pretvoreno je u jezero, i od tada sve više ljudi dolazi ovde da pronađe mir i osveženje. Neki tvrde da je kupanje u jezeru strogo zabranjeno i da nije bezbedno. Dno je nepredvidivo, dubine dosežu i do 57 metara, pa ipak, parking ispred velike kapije na ulazu uvek je pun. Vikendom, gužve su još veće, pa se mnogi parkiraju i par kilometara dalje, iskoristivši tako priliku da prošetaju kroz šumu i zelenilo. 

Nažalost, sama okolina jezera još uvek je neuređena, strma i puna kamenja, pa za one koji su mislili da ponesu peškire i sunčaju se, ovo može biti problem. Ipak, svake godine uočava se napredak. Trava se sve češće kosi, postavljene su kante za bacanje smeća, a improvizovani kafići upotpunjuju sliku sve uređenijeg Bešenovačkog jezera. Plaža koja izgleda pomalo „divlje“ ima neki poseban šarm i privlačnost. Vodi teorijski možete prići sa svih strana, ali samo oni najhrabriji odlaze na mesta koja nisu bar malo prilagođena ulasku u jezero. 

 Par momaka uvek stoji na najstrmijem delu kopa i uskače u vodu. Stariji ljudi u blizini odmahuju rukom, a devojke pokrivaju oči. Svi sa nestrpljenjem očekuju skakača da izroni, a potom već sledeći hvata zalet. Kućni ljubimci, mala deca, penzioneri, stari i mladi, svi pronalaze svoj način da se rashlade i uživaju. Na obali nekoliko mladića duva gumene čamce i dušeke dok društvo koje je već u vodi sa nestrpljenjem očekuje predah i odmor od plivanja. Mnogi u vodu unose piće u limenkama, keks, lubenicu, pa i sladoled, boreći se sa vodom. Jedan pas bojažljivo prilazi vodi i šapom ispituje teren. 

Na samom ulasku, pored velike metalne kapije čuju se glasovi ljudi koji su došli ovde prvi put. Jedni su oduševljeni, drugi su pak očekivali više, ali ostaje činjenica da ovo „slučajno“ jezero postaje pravi mali raj za sve veći broj ljudi.

Aristokrata u prosjačkom odelu

Srpsko narodno pozorište ima 3 vremenske ekstaze – živi od slavne prošlosti, u skrpljenoj sadašnjosti, dok za budućnost ima sigurnu krilaticu: „Lako ćemo“. Najstariji srpski teatar danas ponajpre podseća na aristrokratu u prosjačkom odelu, na trenutke bljesne, a onda potone u svakodnevnicu spletkarenja, štrajkova i životarenja.

Da ne bude zabune, ovde stasavaju generacije nebrušenih dragulja. Neki odlaze, drugi ostaju i daju sve od sebe, treći ne glume niti režiraju, četvrti statiraju po mondenskim zabavama. S vremena na vreme, u proseku svake druge sezone, poneka predstava poleti do najviših visina, a bude i nekoliko vrednih ostvarenje. Ostalo je prosek, ili ispod toga.

Zgrada Srpskog narodnog pozorišta je priča za sebe. Izgrađena na mestu groblja, od belog kamena, dugo je u Novom Sadu izazivala podozrenje, a često proglašavana za najružniju građevinu u gradu. Danas nekako odoleva vremenu spolja, ali sve teže.

Zanimljivi su osvrti na ovaj teatar na Trip Advisoru, globalnoj internet platformi za pomoć pri putovanju. Tako jedan Amerikanac kaže da ga je odbojna spoljašnost odvratila od pomisli da uđe u zgradu. S druge strane, ruski turista kaže da su repertoar, sale i cene u redu, ali napominje da unutra nema bifea.

Govoreći jezikom činjenica, treba napomenuti da je to najveće pozorišno zdanje na Balkanu. Trenutno je u toku 154. sezona , a pozorište je osnovano 1861. u tadašnjoj Habzburgškoj monarhiji. Zanimljivo je da je do Prvog svetskog rata u Srpskom narodnom pozorištu odigrano čak 630 dramskih dela. Prvi upravnik bio je čuveni Jovan Đorđević, a malo je poznato da se ovde nalaze i biblioteka i arhiv.

Pozorište ima tri scene, a posetioci ovde mogu uživati u klasičnim predstavama poput Romea i Julije i Don Kihota, ali i nekih savremenih dela nacionalne i strane umetnosti.  Velika sala može da primi oko 900 gledalaca. 

U okviru projekta širenja kulture, SNP je pokrenuo akciju otvorenih vrata. Svi zainteresovani mogu da zavire u scene, garderobe i sale za probe. SNP je takođe i domaćin mnogim koncertima i festivalima. Baleti, opere, komedije ili tragedije - ponuda je raznovrsna i kvalitetna. Cena ulaznica zavisi od izbora predstave, kao i od toga da li je u pitanju premijera ili repriza. Studenti, đaci i penzioneri imaju popust od 50 odsto na redovne cene karata.

Foto: Aleksandar Milutinović

Sremski Karlovci – oaza mira

Dunav, vino, Karlovačka gimnazija, česma sa lavovima, Lajanje na zvezde i Stražilovo asocijacije su koje svakoga nepogrešivo podsećaju na Sremske Karlovce. Ovo lepo fruškogorsko mesto poleglo je na padinama Fruške gore, a ta mala oaza mira je svega 10 kilometara udaljena od Novog Sada.
Branko Radičević u svojoj pesmi Đački rastanak sa setom se oprašta od Sremskih Karlovaca, mesta gde je došao kao dete i išao u gimnaziju. On govori o duhu ovog mesta koje zauvek ostaje sa njim. I danas, skoro svi oni koji dođu ovde, bilo da su tu samo u prolazu ili na duže, slažu se u jednoj stvari – Karlovci imaju neki specifičan duh koji vas prosto osvaja na prvu posetu, i koji teško zaboravljate.