 |
| © Aleksandar Milutinović |
Ulica Laze
Telečkog, nazvane po poznatom pozorišnom glumcu i reditelju, uglednom članu
Srpskog narodnog pozorišta, do početka aktuelnog veka bila je "tek jedna u
nizu" gradskih centralnih ulica, smeštenih u starom jezgru Novog Sada.
Dakako, i ranije je plenila svojom neobičnošću, ušuškanošću, arhitekturom, toplinom.
Ipak, ono što će njen život drastično promeniti jeste nekoliko lokala i pabova
koji su se ovde "naselili", a koji će munjevito privući sve veći broj
Novosađana i posetilaca sa strane. Marta's pub, London, Kaktus, Lazino tele,
Cuba libre neka su od mesta koja su u ovoj uzanoj uličici otvorila jedno sasvim
novo poglavlje.
Maltene
preko noći, Laze Telečkog je postala nešto kao već pomalo zaboravljeni korzo,
mesto na kom se šetači susreću, sudaraju, čavrljaju, prepričavaju svoje radne nedelje
i školske dane. Što u baštama klubova, što na ulici, sa konzervom piva u ruci,
s nogu. A svud okolo dobra muzika i neretko žive svirke. Kao u "starim,
dobrim danima", rekli bi nostalgičari.
 |
| © Aleksandar Milutinović |
U
"stare, dobre" uspomene koje je ulica Laze Telečkog iznova probudila
svakako spadaju i oni vremešniji stanari sa spratova, kojima vazda smeta ista
ta muzika i smeh što puca na sve strane. Onda su, nažalost, kako to veli
muzičar, "došle devedesete". I to ne devedesetih, kad im je vreme
bilo, već na izmaku prve decenije 21. stoleća.
Ulicu Laze
Telečkog počeli su da "napadaju" stakleni lokali,
"nabudžene" bašte, turbo-folk što trešti iz zvučnika, kičasto
(raz)odevene devojke, momci kratkih frizura i kratkih fitilja. Samu ulicu
Novosađani, što u šali, što sa setom, sve češće krste sa "Budva",
nova "dolina sponzoruša" ili kakvim drugim pežorativnim imenom,
imenom svega onoga od čega je Laze Telečkog u svojim začecima upravo
predstavljala utočište i sklonište. Bezmalo da ne prođe vikend, a da u nekom od
"novih" lokala ne sevnu pesnice, noževi, flaše, pa i
pucnjevi. Oni fatalni, tragični.
 |
| © portal Laze Telečkog |
Ako je
nekoć bilo teško razumeti džangrizave bake kojima smeta kada im pod prozorom
sve "puca od smeha", sada ih bar nije teško shvatiti. Pucati od smeha
i pucati iz "utoka" svakako nisu nimalo srodne stvari. Oni koji su se
ovde nekada sklanjali sada i sami odavde beže.
Svejedno,
uspeva Laze Telečkog svojim šarmom i dalje da privuče svet, mlađi smenjuju
starije, "divlji" smenjuju "pitome". I još se u nekoliko
lokala čuje dobra muzika, dobra svirka, pesma i smeh. Pogotovo za letnjih dana,
kada Exit u Novi Sad dovede gomile "razuzdanih" dečaka i devojčica iz
čitavog sveta, koji se, kao po komandi, bezmalo svi ovde sjate, da dan budni i
"ludi" potroše, pa da ga kasnije, s mrakom, nastave pod svetlima
Tvrđave.
 |
| © Aleksandar Milutinović |
Dakako,
neizbežan giros, pljeskavice, ćevapčići i ražnjići iz nekoliko restorančića i
kioska brze hrane, smeštenih u donjem delu ulice, tu su tek da ih budnijima i
sitijima održe. I sve, pomislio bi čovek u tim danima, može opet biti "kao
pre". I bude. Dok, nažalost, neko od onih "kratkih" momaka opet
ne potegne za pesnicom, nožem, pištoljem...
Нема коментара:
Постави коментар