Mrtva trka za najstariju novosadsku kafanu

Između "Lipe" u Miletićevoj i "Ribara" u Dunavskoj i dalje traje "mrtva trka" oko toga koja je najstarija živa novosadska kafana. Oni koji bi i jednoj i drugoj da udovolje obično nalaze kompromisno rešenje koje kaže da je "Lipa" najstarija restoracija, dok, kada je o bircuzima reč, ova titula najverovatnije pripada "Ribaru", o kome ovom prilikom i govorimo. Smešten je, kako rekosmo, u Dunavskoj, jednoj od najlepših novosadskih, a, prema nekim tvrđenjima, i evropskih ulica, ravno preko puta kuće u kojoj je nekoć živeo i radio čuveni srpski diplomata i novosadski gradonačelnik Svetozar Miletić. Pisanih tragova o zgradi na broju 21, u čijem je prizemlju usidren i "Ribar", nema previše, ali ih je, ipak, dovoljno da posvedoče o jednoj dugoj i burnoj istoriji koja je kroz ove zidove prošla i među njima trag ostavila.

U kapitalnoj knjizi "Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine", objavljenoj 1971. godine, zabeleženo je i nekoliko reči o pomenutoj zgradi, koje, između ostalog, kažu: "Osnovni građevinski elementi iniciraju njeno podizanje u 18. veku. U buni je oštećena i posle dve-tri godine obnovljena. Od 1863. godine u njoj je živeo profesor, novinar i književnik Aleksandar Sandić, kulturni, privredni i javni radnik. Još je poznatija i po svojoj kafani iz druge polovine 19. veka pod nazivom 'Crni Jarac', u kojoj su se okupljali boemi i književnici..."
"Crni Jarac", kažu oni koje sećanje još uvek služi, oštrio je tu svoje rogove do kraja Drugog svetskog rata, kada je iseljen, a na njegovom mestu niklo skladište prehrambenih proizvoda "29. novembar". Posle nekoliko godina mučne tišine, kafanska duša se opet probudila i iznedrila "Ribara", ovakvog kakav je i danas. Do kraja minulog veka, "Ribar" je pripadao socijalističkom lancu ugostiteljskih objekata "Putnik", kada ga u svoje ruke preuzimaju tadašnji konobari, gospođa Duška Mihajlov i čika Pera Zarić, koji je i sadašnji vlasnik kafane. 

Danas je "Ribar" jedna od poslednjih oaza za ono malo preživele novosadske boemije. Tokom radnih prepodneva, u njemu se okupljaju uglavnom poslovni ljudi, na "čašici" i kafi pred početak radnog dana. Popodneva su obično rezervisana za umetnike, doktore, profesore, advokate i ostale "dokonaše", koji, uz brižan "tretman" čika Perinog naslednika Mileta i već čuvene konobarice Stane, ovde, za kariranim stolnjacima, još uspevaju da se sakriju od ulične vreve i svega onoga što sa sobom nosi "savremen život". U večernjim satima, kao i preko vikenda, "Ribar" je tokom poslednjih nekoliko godina postao omiljeno okupljalište mlađih generacija, koje, uprkos najezdi klubova, i dalje radije biraju da vreme provode u živom razgovoru i "ljudskom" druženju.

Ono što je sigurno, to je da onaj ko Ribar nije posetio teško može reći da je u Novom Sadu bio. Znaju to i strani turisti sa čestih brodova što ovde pristaju, a koji u "Ribarevoj" bašti uživaju u najboljoj kafi u gradu, tradicionalno pripremljenoj, ali i oni nešto "razuzdaniji", koji do juče verovatno nisu ni slutili da se još negde na svetu može popiti tako jeftino pivo. Kako god, "Ribar" i dalje živi, malo od kafe, malo od piva, a najviše od ljudi, koji i dalje veruju da kafane imaju dušu.

Dunavska ulica

Posle Ulice zlatne grede, Dunavska je najstarija u starom gradskom jezgru i, prema sudu mnogih, najlepša i najatraktivnija novosadska ulica i jedno od omiljenih gradskih šetališta. Ulica datira s početka XVIII veka, Nemci su je zvali Donaugasse, Mađari Duna utca, jedno vreme je nosila ime Petrovaradinska ulica, pa Jaše Tomića i Lasla Bardošija, da bi današnji naziv dobila 1944. godine, koncem Drugog svetskog rata.

U ulici se nalazi nekoliko izuzetno znamenitih građevina, a prva od njih je smeštena već na broju 1. Reč je o zadužbini Arse i Anke Pajević, u kojoj se nekada nalazila Srpska čitaonica, a danas je na njenom mestu Gradska biblioteka. Preko puta biblioteke, na broju 2, nalazi se kuća poznata pod imenom "Kod belog lava", a u njenom dvorištu i dalje postoji bunar, najstariji u gradu, prokopan daleke 1720. godine. U nastavku ulice, jedna na drugu su naslonjene građevine, od kojih bezmalo svaka ima svoju sopstvenu istoriju. 

 Sve zgrade su mahom bile oštećene u bombardovanju Novog Sada, neke manje neke više, neke potpuno sravnjene sa zemljom, ali su u godinama koje su usledile obnovljene i danas ponosno svedoče o burnim i lepim novosadskim danima. U velelepnoj palati na broju 14 nekoliko godina svog života proveo je nekadašnji novosadski gradonačelnik i jedan od najuticajnijih srpskih diplomata Svetozar Miletić, kao i Jaša Tomić, poznati srpski novinar, političar i književnik. 

 Preko puta ove kuće, na broju 21, nalazi se verovatno najpopularnija zgrada u čitavoj ulici, ne toliko zbog činjenice da potiče iz druge polovine XVIII veka, ni zbog toga što je u njoj živeo ugledni novosadski istoričar, kulturni radnik i političar, već zato što se tu nalazila jedna od najpoznatijih novosadskih kafana "Crni jarac". U njoj su se nekada okupljale najuglednije i najpoznatije novosadske glave, a jedan od najredovnijih gostiju bio je Vasa Pelagić. Danas tradiciju "Crnog jarca" nastavlja "Ribar", verovatno najstariji živi bircuz u gradu.

U neposrednoj blizini, na broju 29, nalazi se Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, u zgradi koju je projektovao arhitekta Franc Voruda i sa zbirkom umetničkih dela koja je gradu zaveštao gradonačelnik Branko Ilić. U nastavku ulice nalazi se i Muzej Vojvodine, sa zbirkom koja obuhvata period od paleolita do današnjih dana, u zgradi podignutoj 1896. prema nacrtima Đule Vagnera. Nešto dalje, idući prema Dunavu, nalazi se i zgrada nekadašnjeg Muzeja revolucije, a danas Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. 

 Dakako, pored svih ovih građevina, nesumnjivog istorijskog značaja, ono što Dunavskoj ulici daje najveći šarm zapravo su ljudi. Za lepog i sunčanog vremena, svaki dan u Dunavskoj je neka vrsta festivala i fieste. 

http://www.luftika.rs/

Fotografije: Aleksandar Milutinović

Šetnja novosadskim Štrandom

Novi Sad možda nema more, ali ima plažu, pa Novosađani često umeju da kažu: Dunav je moje more. Štrand u toku letnje sezone vikendom poseti preko 20.000 ljudi. Letnja sezona traje od 1. maja do 30. septembra kada se ulaz naplaćuje 50 dinara, dok je zimi ulaz besplatan.

Plaža je dugačka oko 1 km, i čim krene lepše vreme, već od maja, Štrand postaje centar dešavanja. Ovde se organizuju razne manifestacije, koncerti, izložbe, radionice za mališane, ali i sportski događaji poput odbojke na pesku, rukometa, tenisa glavom i fudbala. 

Posetiocima su na raspolaganju dva košarkaška, tri odbojkaška i teren za mini golf, alpinistička stena, a za najmlađe tu su dečija igrališta. Svake godine, na Štrand svrate i učesnici Dunavske regate, najduže na svetu.

Pesak, sunce, ležaljke i kokteli podsetiće vas na plaže na moru. Ponuda kafića je svake godine sve veća, pa ovde možete jesti girice, mekike, pomfrit, palačinke, pljeskavice, kuvani kukuruz, sladoled i još mnogo toga. Tu su i sveže ceđeni sokovi, hladno pivo i ledene kafe. 

Kabine na plaži su uvek rasprodate već na početku sezone, i mnogi Novosađani celo leto provedu ovde. Penzioneri se kartaju, igraju šah i čuvaju unučiće. Mladi su uglavnom bliže vodi, u pesku. Devojke se sunčaju, momci igraju fudbal ili odbojku u plićaku, a najmlađi prave dvorce u pesku.

Što se tiče kupanja, mišljenja su podeljena. Mnogi se kupaju u Dunavu ceo život, dok ima i onih koji nikada ne bi ušli u vodu. Voda zna da bude mutna i prljava, što je i normalno s obzirom na to da se radi o reci. Dunav je veoma brza reka, pa nesigurni plivači moraju biti oprezni. Ako odlučite da uskočite u vodu, spasioci su tu za svaki slučaj. Za sve one koji bi da se rashlade, a neće u Dunav, tu su tuševi koji su postavljeni na više mesta.

Uveče, na Štrand možete otići na večeru, prošetati, i uživati u živim svirkama. U toku EXIT festivala, na plaži vas očekuju brojne dnevne žurke i odličan provod.

Štrand je zvanično otvoren 1911. godine, kada je plaža bila podeljena na muški i ženski deo. Do Štranda je godinama vozio tramvaj Trčika koji je imao lokomotivu i tri vagona i polazio je iz Železničke ulice. Na plažu se stizalo i lađama i fijakerima. Danas do Štranda možete prošetati kejom iz centra ili doći autobusima broj 1 i 8, čija okretnica je na samom ulazu kupališta. Zimi se na Štrandu otvara klizalište, tako da novosadska plaža živi i tokom hladnijih dana.

http://luftika.rs/
#Strand #Danube #NoviSad #Dunav #Plaza #Leto2015