2015/04/20

Ateljei na Tvrđavi

Početkom pedesetih godina prošlog stoleća, nekolicina mladih umetnika, predvođena sada već nadaleko čuvenim, pokojnim vajarom Jovanom Soldatovićem, odlučila je da neiskorištene prostore na Petrovaradinskoj tvrđavi, u takozvanoj "Dugoj kasarni" pretvori u mesto za umetnički rad.
Danas, nakon više od šest decenija, mnogi od tih mladih umetnika izrasli su u antologijske veličine, a "Likovni krug", kako je kasnije nazvano ovo isprva neformalno udruženje, postao je verovatno najveća konstantno otvorena umetnička kolonija u Evropi.
Kolonija u kojoj je, između ostalih, stvarao i legendarni novosadski i srpski pesnik i slikar Miroslav Mika Antić, koji je upravo ovde proveo svoje najplodnije doba i stvorio mnoge od svojih besmrtnih pesama. Razvoju i rastu kolonije svakako je doprinosio i sasvim solidan tretman od strane samog društva, a o tom odnosu svedoči i početak sedamdesetih godina, kada je tadašnji gradonačelnik Novog Sada Dušan Ilijević darovao umetnicima i ateljee smeštene u zgradi Hornverka, u blizini Akademije umetnosti.
Kroz te prostore prošlo je više od stotinu najrazličitijih umetnika, od slikara i vajara, preko tapiserista, pesnika i muzičara, sve do grafičkih i veb dizajnera i majstora novih tehnologija. Svi oni, već punih šezdeset godina, Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji daju jedan pečat koji je često opravdao epitet Novog Sada kao "srpske Atine", ali koji je i u daleko širim okvirima neretko etiketirao Jugoslaviju, odnosno Srbiju, kao zemlju u kojoj stotinu umetnika stvara na steni nad Dunavom. Najveći deo tih umetnika već je uveliko svoje ime opravdao i upisao se u svetske umetničke tokove.

Duga kasarna
Nažalost, samo društvo ni izbliza nije opravdalo ulogu koju bi trebalo da ima. Ako sa jedne strane imamo pomenutu činjenicu da je Petrovaradinska tvrđava jedinstvena kolonija u Evropi, a da, sa druge strane, na istoj toj Tvrđavi uveliko etablirani umetnici bezmalo svakodnevno strahuju  od toga da će biti "proterani", onda se, fakat, suočavamo sa svim paradoksima i licemerjima koje onaj epitet "srpska Atina" sa sobom nosi.
Na sreću, uprkos nedostatku sluha od strane struktura za išta što ne donosi kratkoročnu dobit, "Likovni krug" posve uspešno uspeva da nadživi brojne političke garniture, te da za sebe obezbedi brojne nagrade i priznanja širom sveta, gde je rasuto, što po galerijama i muzejima, što po privatnim kolekcijama, na stotine umetničkih dela nastalih upravo na petrovaradinskom bastionu duha, jednom od poslednjih zidova odbrane podignutih pred najezdom varvara "vrlog, novog sveta". Danas na Tvrđavi, u osamdesetak memljivih ali živih ateljea, stvara oko stotinu umetnika svih orjentacija i generacija, pronoseći svoju priču i svoj grad kroz kataloge i monografije na svim jezicima planete.
Uz sve to, dakako, treba napomenuti i to da su u velikom broju pomenutih ateljea vrata konstantno otvorena za domaće i strane posetioce, što ovo mesto čini ne samo kulturnim, već i izuzetno vrednim i jedinstvenim turističkim potencijalom Novog Sada i Srbije.

http://www.luftika.rs

Нема коментара:

Постави коментар